Nedostatak fizičke aktivnosti može značajno doprineti razvoju i pogoršanju depresije, utičući na telo i um na više nivoa. Kada se ne krećemo dovoljno, dolazi do smanjenja lučenja endorfina i serotonina, hormona koji su prirodni stabilizatori raspoloženja. Ove supstance pomažu u borbi protiv stresa i anksioznosti, pa njihov nedostatak može dovesti do osećaja tuge, letargije i gubitka motivacije.
Smanjen nivo energije
Osim hemijskih promena, fizička neaktivnost može pojačati osećaj umora i smanjiti nivo energije, što dodatno otežava svakodnevno funkcionisanje. Ljudi koji se ne bave fizičkom aktivnošću često se suočavaju sa problemima sa snom, što može dodatno pogoršati simptome depresije.
Povećanje telesne težine
Nedostatak kretanja takođe negativno utiče na samopouzdanje, jer može dovesti do povećanja telesne težine i smanjenja kondicije, što dodatno pojačava negativne misli o sebi.
Socijalna izolacija
Vežbanje, bilo u teretani, grupnim treninzima ili čak jednostavnom šetnjom, često uključuje društvenu interakciju, koja može imati pozitivan uticaj na raspoloženje. Kada osoba izbegava fizičku aktivnost, propušta priliku da se poveže s drugima i oseća deo zajednice, što može doprineti osećaju usamljenosti i beznadežnosti.
U suštini, fizička neaktivnost može stvoriti začarani krug – što se manje krećemo, to se gore osećamo, a što se gore osećamo, to imamo manje motivacije da budemo aktivni. Zbog toga je važno uključiti makar blage oblike fizičke aktivnosti, poput šetnje ili joge, kako bi se pokrenuli pozitivni procesi u telu i umu.
