„Zašto mi je stalno hladno?“ – ako i vi sebi postavljate ovo pitanje, pročitajte šta kaže nauka…

Kako se jesen približava i temperature opadaju, pripremajući nas za dolazak zime, mnogi od nas žure da iz ormara izvuku toplu odeću kako bismo se suprotstavili hladnoći. Drugi, pak, i dalje hodaju u šortsevima i majicama kratkih rukava, ne pokazujući da im je imalo neprijatno.

Pa, zašto mi je stalno hladno?

„Svi ljudi na ovoj planeti osetljivi su na hladnoću jer naša tela nisu baš dobra u održavanju toplote“, kaže Fransoa Aman, profesor biologije na Univerzitetu u Otavi, koji proučava energetski metabolizam i ishranu u ekstremnim okruženjima, za časopis The Scientist.

Ipak, neki ljudi pokazuju veću otpornost na niske temperature, zbog kombinacije bihevioralnih i bioloških faktora, poput telesne mase i genetike. Proučavanje genetskog profila populacija koje žive u veoma hladnim klimatima pružilo je dokaze o varijacijama koje mogu uticati na individualnu osetljivost na hladnoću.

Jedan od faktora koji određuje koliko dobro neko podnosi niske temperature jeste njegova lična istorija izloženosti hladnoći. „Vremenom, neko može steći određeni stepen adaptacije“, objašnjava Aman. Na primer, oni koji se presele u hladnija podneblja prvobitno intenzivno osećaju hladnoću, ali na kraju razviju veću otpornost na niske temperature.

Na biološkom nivou, telesna masa je ključni faktor otpornosti na hladnoću. Oni koji imaju manju telesnu masu imaju veću površinu tela u odnosu na zapreminu, što dovodi do većeg gubitka toplote. „Ako je neko veoma niskog rasta, on razmenjuje toplotu sa okruženjem mnogo brže. Ako je krupniji, taj proces traje duže“, napominje Aman.

Ljudi sa višim procentom mišićne mase takođe proizvode više toplote kroz metaboličke procese, što može doprineti boljem podnošenju niskih temperatura. „Mišićna masa je zapravo najbolji zaštitni faktor protiv hladnoće“, dodaje naučnik.

Međutim, pored telesne građe, postoje i drugi faktori koji utiču na osetljivost ljudi na hladnoću. „Kada proučavaš populacije koje žive u arktičkim uslovima, one su obično nižeg rasta i imaju nisku prosečnu telesnu masu“, kaže Aman. Kako onda ljudi iz ovih zajednica uspevaju da prosperiraju u hladnim uslovima?

Analiza genoma Inuita sa Grenlanda otkrila je varijacije u genima povezanim sa podsticanjem smeđih masnih ćelija, koje proizvode toplotu. Zasebna studija iste populacije pokazala je da se neki geni povezani sa diferencijacijom masnog tkiva i distribucijom telesne masti „izražavaju“ drugačije, što verovatno doprinosi otpornosti na hladnoću.

Pored proučavanja populacija koje žive u ekstremnim uslovima, poređenje genetskih varijacija kod ljudi sa različitom osetljivošću na hladnoću pružilo je važan uvid: oni koji nose mutaciju u genu koji kodira protein alfa-aktin-3 u skeletnim mišićima bolje održavaju temperaturu trupa od onih koji nemaju ovu mutaciju.

„Genetika može biti povezana i sa protokom krvi“, ističe Aman. U uslovima hladnoće, krvni sudovi u koži se sužavaju, smanjujući protok krvi u ekstremitetima, kao što su prsti na rukama i nogama i nos. Iako to čini da ljudi više osećaju hladnoću, pomaže u održavanju temperature tela. Genetske varijacije u genima koji kodiraju podjedinicu kolagena i receptor hormona povezane su sa regulacijom protoka krvi kao odgovor na hladnoću.