Iako mnogi ljudi vole hladnije dane zbog praznične atmosfere i zimskih aktivnosti, naglo zahlađenje je pravi izazov za naše telo, koje se mora brzo prilagoditi, a promene su vidljive ne samo spolja, nego i iznutra — od kože i kose do srca, mozga i psihičkog stanja.

Kako naglo zahlađenje utiče na kožu i kosu

Prvo mesto gde se naglo zahlađenj pokazuje najbrže je na našoj koži. Spoljašnji faktori poput niske temperature, vetra, i suvog vazduha u prostorijama zbog grejanja dovode do suvoće, pucanja i iritacije kože.

“Winter itch“ (pruritus hiemalis) ili intenzivni svrab se javlja noću i pogoršava trenjem odeće o suvu kožu.

U ekstremnim slučajevima, kada krv ne dolazi u periferne delove tela, dolazi do povreda tkiva usled smrzavanja, posebno na prstima, ušima i nosu.

“Trench foot“ je stanje koje nastaje ako stopala budu dugo izložena hladnoći i vlazi, jer telo smanjuje cirkulaciju kako bi sačuvalo toplinu.

Hladnoća utiče i na folikule dlake, što može usporiti rast i povećati lomljivost. Zato mnogi dermatolozi savetuju i jaču negu kose tokom zime – bez čestog pranja i obaveznu upotrebu hidratantnih maski.

Kako hladnoća utiče na zdravlje

Kada padne temperatura, telo koristi različite mehanizme kako bi održalo toplinu. Krvne sudove privremeno „steže“ da bi smanjile gubitak toplote, a krv se preusmerava ka vitalnim organima, što ostavlja ekstremitete hladnijim.

Visok krvni pritisak i zgrušavanje krvi povećavaju rizik od srčanog udara i moždanog udara, naročito kod ljudi sa već postojećim problemima srca.

Hladan, suv vazduh iritira disajne puteve, što povećava rizik od napada astme i pogoršanja hroničnih plućnih bolesti.

Hladno vreme slabi prirodnu odbranu organizma, a virusi preživljavaju duže u niskim temperaturama, pa se mnogi zarazni procesi lakše šire.

Psihički i hormonski efekti

Zima je poznata po uticaju na raspoloženje – zbog kraćih dana i manjka sunca opada nivo serotonina, hormona sreće, pa mnogi osećaju umor, melanholiju ili čak sezonski afektivni poremećaj (SAD).

Melatonin, hormon sna, prirodno raste tokom mraka, pa duge zime čine da se osećemo pospanije i teže spavamo noću.

Depresija i anksioznost – zimski dani mogu povećati stres, pogotovu ako nam oduzimaju mogućnost fizičke aktivnosti i socijalizacije napolju.

Kognitivne funkcije – hipotermija ili ekstremna hladnoća utiču i na mozak, smanjuju pažnju i sposobnost donošenja odluka.

Efekat hladnoće vidi se i u ponašanju ljudi – naime, studije su pokazale da se u periodima niske temperature porast potražnje za psihološkim savetovanjem povećava za više od 5 % i da se broj poziva na linije za pomoć menja u zavisnosti od temperature i godišnjeg doba.

Zaštita i mere opreza

Najefikasniji način da se zaštitimo od negativnih uticaja nagle promene temperature jeste preventiva:

Zadržite toplotu. Oblačite iše slojeva odeće, šešir i rukavice, posebna pažnja na noge. Izbegavajte nagle prelaze između toplog i hladnog prostora.

Hidratacija kože je obavezna. Koriistite bogate kreme, izbegavajte duže tuširanje i fen za kosu podesite na nižu temperaturu.

Fizička aktivnost može da pomogne. Vežbanje u toplom prostoru podstiče cirkulaciju.

Praćenje simptoma je važno. Pogoršanja hroničnih bolesti važno je odmah prijaviti lekaru.

Pojačajte ishranu. Obroci puni proteina, vlakana i vitamina, daju energiju i pomažu telu da se izbori sa naglim zahlađenjem. Nije važno da mnogo jedete, već da pravite pametne izbore. To svakako znači da izbegavate proste šećere, za kojima žudimo baš u hladnim danima.