Viscelarna mast je opasnija od one ispod kože — i mogu je imati i mršavi ljudi. Saznajte zašto je smrtonosna, kako da je prepoznate i najbrži način da je smanjite ishranom i vežbanjem.

Kada vidimo gojaznu osobu, gotovo smo sigurni da nije najboljeg zdravlja. Međutim i mršave osobe mogu biti u problemu, ukoliko se ne hrane zdravo. Iako je nevidljiva, viscelarna mast može zaista biti pogubna.

Istraživači sa Univerziteta MekMaster u Kanadi analizirali su MRI snimke i zdravstvene podatke više od 33.000 odraslih osoba iz Kanade i Velike Britanije.

Otkrili su da je visceralna mast – ona koja se nakuplja u i oko unutrašnjih organa – snažno povezana sa zadebljanjem i začepljenjem karotidnih arterija, koje snabdevaju mozak krvlju.

Viscelarna mast dovodi do moždanog udara

Suženje ovih arterija predstavlja glavni faktor rizika za moždani udar – i može ukazivati na to da su i druge važne krvne žile, poput onih koje snabdevaju srce, već oštećene ili začepljene.

Ovi nalazi, objavljeni u časopisu Communications Medicine, dovode u pitanje dugogodišnje oslanjanje na BMI (indeks telesne mase) kao osnovnu meru gojaznosti.

„Ova studija pokazuje da čak i kada se u obzir uzmu tradicionalni kardiovaskularni faktori rizika, poput holesterola i krvnog pritiska, visceralna i jetrena mast i dalje doprinose oštećenju arterija“, kaže profesor Rasel de Souza, koautor studije sa odseka za zdravstvena istraživanja na Univerzitetu MekMaster.

„Rezultati su upozorenje i lekarima i javnosti“, dodao je on.

Profesor Marí Pigejr, takođe sa Univerziteta MekMaster, istakla je da istraživanje ukazuje na potrebu za naprednijim metodama procene rasporeda masnog tkiva, a ne samo na merenje ukupne težine ili obima struka.

„Ne može se uvek proceniti pogledom da li neko ima visceralnu ili jetrenu mast,“ dodala je profesorka Sonja Anand, specijalista vaskularne medicine u Hamilton Health Sciences.

„Ova vrsta masti je metabolički aktivna i opasna – povezana je sa upalom i oštećenjem arterija čak i kod ljudi koji nisu vidno gojazni.“

Stručnjaci kažu da rezultati naglašavaju važnost snimanja (imaging) kao metode za otkrivanje ‘skrivenih’ masnih naslaga koje povećavaju rizik od srčanih bolesti, što bi moglo dovesti do personalizovanijih strategija prevencije.

Vest dolazi u trenutku kada bi, prema novim predlozima, do 60% više odraslih moglo biti klasifikovano kao gojazno u okviru reforme BMI sistema.

Po sadašnjim pravilima, BMI između 18,5 i 25 se smatra zdravim, 25–29 je prekomerna težina, a 30 i više označava gojaznost – nivo pri kojem rizik od ozbiljnih bolesti naglo raste.

Ali 58 međunarodnih stručnjaka predložilo je reviziju dijagnostike gojaznosti, uz obrazloženje da je BMI previše jednostavan pokazatelj.

Predlažu da se uzme u obzir i obim struka i odnos struka i visine, kako bi se dobila realnija slika nezdravog masnog tkiva.

Istraživači sa Harvarda i Opšte bolnice Masačusets, koji su analizirali podatke više od 300.000 Amerikanaca, utvrdili su da bi usvajanjem novih kriterijuma broj ljudi klasifikovanih kao gojaznih porastao za skoro 60%.

U Britaniji, gde trenutno ima oko 13 miliona gojaznih odraslih, ta cifra bi mogla da skoči na gotovo 21 milion.

Stručnjaci su ocenili nalaze kao „važne“, ali su upozorili da bi „toliki porast broja gojaznih“ mogao imati ozbiljne finansijske i javnozdravstvene posledice.

Prema novim pravilima, osoba bi mogla biti proglašena gojaznom čak i ako joj je BMI ispod 30, ali ima dva ili više povišena pokazatelja – npr. obim struka veći od 94 cm kod muškaraca i više od 80 cm kod žena, ili povećan odnos struka i visine.

Istraživači su takođe otkrili da je gotovo 80% ispitanika starijih od 70 godina klasifikovano kao gojazno po novim kriterijumima – dvostruko više nego po trenutnim pravilima.

Početkom godine, 50 međunarodnih stručnjaka već je predložilo „radikalno redefinisanje“ dijagnoze gojaznosti, uključujući i mere struka i visine uz BMI. Istovremeno, niz dugo očekivanih zakona o borbi protiv gojaznosti stupio je na snagu ovog meseca u Engleskoj.

Zabranjene su „kupi jedan – dobiješ drugi“ akcije za slatkiše, grickalice, gazirane sokove i druge nezdrave proizvode, kao i besplatna dopuna gaziranih pića u restoranima i kafićima.

Od januara 2026. sledi i zabrana onlajn reklama za brzu hranu i ograničenje TV oglasa pre 21h.

Zvaničnici kažu da je cilj ovih mera da se suzbije kriza gojaznosti u Britaniji, jer je prekomerna težina povezana sa najmanje 13 vrsta raka i odgovorna za 39% porast dijabetesa tipa 2 među osobama mlađim od 40 godina.

Gojaznost u Srbiji

Više od 60 odsto građana Srbije starijih od 50 godina ima prekomernu težinu, pokazuju podaci Eurostata, dok je to slučaj kod 49,2 odsto ukupne populacije. Kada je prekomerna težina u pitanju, u Srbiji prednjače muškarci, budući da ih je 62 odsto gojazno, dok je to slučaj kod 40 odsto žena.