Postoji razlog zašto stariji ljudi obično ustaju ranije ujutru — to je deo prirodnog procesa starenja. Iako na to često gledamo sa humorom, istina je da vreme kada naše telo prirodno zaspi i probudi se nije samo rezultat genetike, već i starenja. Kako starimo, naše telo se menja i interno i eksterno, što utiče na obrasce spavanja.
Kao što objašnjava Sindi Lustig, profesorka psihologije na Univerzitetu u Mičigenu, ne postoji samo jedan razlog za to; svi faktori su međusobno povezani. S godinama, naš mozak manje reaguje. Dr Sairam Partasarati, stručnjak za spavanje sa Univerziteta u Arizoni, ističe da mozak starijih ljudi ne prima signale iz okoline, poput zalaska sunca ili fizičke aktivnosti, na način na koji bi trebao, što otežava regulaciju cirkardijalnog ritma.
Dok mlađi ljudi mogu jasno povezati vreme večere sa vremenom spavanja, stariji ne uočavaju ovu povezanost. Nervi koji šalju vremenske signale mozgu su doživeli degeneraciju, što doprinosi tome da stariji postaju umorniji pre svoje dece ili unuka i često se bude ranije i odmorniji u poređenju s drugima.
Pored toga, svetlost koju oči primaju igra značajnu ulogu. Kako Lustig objašnjava, promene vida uzrokovane starenjem smanjuju intenzitet svetlosti koju mozak prima, što može ometati postavljanje cirkadijalnog sata. Ovo je posebno izraženo kod osoba sa kataraktama, što je stanje koje pogađa više od 50 odsto Amerikanaca starijih od 80 godina. Katarakta može uzrokovati zamagljen vid, čime mozak pogrešno percipira vreme zalaska sunca, odlažući tako njegovo signaliziranje za spavanje ranije nego što to zapravo jeste.
To znači da stariji ljudi s kataraktama obično osećaju umor mnogo ranije uveče, što dovodi do ranijeg odlaska na spavanje. Postoje dokazi da operacije uklanjanja katarakte mogu poboljšati kvalitet sna omogućavajući bolju percepciju svetlosnih signala.
Ako imate problem sa spavanjem, stručnjaci preporučuju da se ne odričete uređaja sa ekranima, već da se izlažete jakom svetlu u večernjim satima. To može značiti šetnju napolju pre zalaska sunca, čitanje na svetlom ekranu ili gledanje televizije u svetloj sobi. Ovo svetlo će zavarati mozak i odložiti proizvodnju melatonina, hormona spavanja.
Takođe, važno je izbegavati alkohol pre spavanja, jer on ometa kvalitet sna. Vežbanje može pomoći u poboljšanju kvaliteta sna, a jutarnja sunčeva svetlost može uskladiti cirkardijalni ritam sa prirodnim ciklusima svetlosti.
Sve u svemu, promene u obrazcima spavanja su prirodna pojava. Dok su neki faktori izvan vaše kontrole, možete usvojiti zdrave navike koje će vam pomoći da bolje spavate i da se osećate odmornije.
