Ako želimo bolju koncentraciju i „oštriji“ um, američki istraživači predlažu da uvedemo tegove u naš život.
Prema novijoj studiji, objavljenoj u časopisu Psychophysiology, samo jedna sesija treninga sa otporom u trajanju od oko 40 minuta može odmah poboljšati određene izvršne funkcije mozga kod zdravih odraslih osoba, kao što su brzina obrade informacija i radna memorija.
„Rezultati pokazuju da intenzivan trening sa otporom pozitivno utiče na izvršne funkcije, povećavajući brzinu obrade i radnu memoriju, kao i poboljšavajući neuroelektričnu funkciju“, objasnili su naučnici sa Univerziteta Purdue u Indijani.
Pored treninga snage, istraživači napominju da i druge aktivnosti sa sopstvenom težinom tela, poput čučnjeva, mogu pružiti iste rezultate.
Za svoje istraživanje, naučnici su pratili 121 odraslu osobu starosti od 18 do 50 godina i podelili ih u dve grupe. Svi su prošli test kardiorespiratorne kondicije i odgovorili na pitanja o svom načinu života.
Dva dana kasnije, svi učesnici su dali uzorke krvi i podvrgnuti su elektroencefalogramu kako bi se zabeležila aktivnost mozga.
Prva grupa je zatim izvela setove vežbi sa tegovima umerene težine, dok je druga grupa trebalo da gleda video snimak odraslih osoba koje izvode vežbe sa otporom.
Vežbe su trajale 42 minuta. Program je počeo sa dva minuta zagrevanja i nastavio sa dva seta od 10 ponavljanja za svaku vežbu, kao što su potisak grudnog koša na mašini, povlačenje na lat mašini, pregib bicepsa, vežbe na leg presu, ekstenzija tricepsa na sajli i ekstenzija kvadricepsa.
Odmah nakon završetka treninga, učesnici su podvrgnuti novom krvnom testu i drugom elektroencefalogramu kako bi se zabeležile eventualne promene u funkciji mozga.
Naučnici su otkrili da su se vremena reakcije u radnoj memoriji umereno poboljšala u grupi koja je radila vežbe, u poređenju sa grupom koja je gledala video.
Čemu se pripisuju pozitivni rezultati
Ipak, istraživači napominju da nisu mogli tačno da dokažu zašto je trening sa tegovima poboljšao radnu memoriju. Međutim, pretpostavljaju da povećanje mlečne kiseline u krvi, pokazatelj mišićnog umora, i povišen krvni pritisak nakon vežbanja poboljšavaju brzinu „izvršne funkcije“. Ovo, zauzvrat, može poboljšati kognitivne performanse.
Ipak, naglašavaju da pošto su kognitivni testovi sprovedeni odmah nakon završetka vežbanja, nije moguće odrediti koliko dugo traju efekti. „Na kliničkom nivou, ovi nalazi podržavaju uključivanje treninga sa otporom u programe vežbanja, jer pruža neposredne koristi za izvršne funkcije mozga“, dodali su.
Prethodna istraživanja su takođe pokazala da povećanje vremena vežbanja u srednjim godinama može doprineti očuvanju kognitivne funkcije i odložiti pojavu demencije kasnije u životu.
