Alergija na hladnoću, poznata i kao hladna urtikarija, predstavlja reakciju kože na izlaganje niskim temperaturama. Iako nije klasična alergija u imunološkom smislu, simptomi mogu biti veoma neprijatni i uticati na svakodnevni život, posebno tokom zimskih meseci.

Uzroci

Tačan uzrok ove reakcije nije u potpunosti poznat, ali smatra se da hladnoća pokreće oslobađanje histamina i drugih hemijskih supstanci u telu, što dovodi do simptoma sličnih alergijskim reakcijama.

Mogući faktori rizika uključuju:

Genetsku predispoziciju – ako neko u porodici ima slične reakcije, veća je verovatnoća da će se i kod vas javiti.
Infekcije i oslabljeni imunitet – određene virusne i bakterijske infekcije mogu povećati osetljivost kože na hladnoću.
Autoimuna stanja – neka oboljenja poput lupus erythematosusa mogu biti povezana sa ovom vrstom preosetljivosti.
Nagla izloženost hladnoći – skakanje u hladnu vodu ili naglo izlaženje na niske temperature može izazvati jaku reakciju.

Simptomi

Simptomi se najčešće javljaju nekoliko minuta nakon izlaganja hladnom vazduhu, vodi ili predmetima, a uključuju:

Crvenilo i otok kože – najčešće na rukama, licu i vratu.
Svrab i peckanje – koža može postati izuzetno iritirana.
Hladna urtikarija (koprivnjača) – crveni osip sličan ubodu koprive.
Oticanje ruku, usana ili kapaka – posebno ako je koža bila u direktnom kontaktu sa hladnim predmetima.
Teže reakcije – u retkim slučajevima, može doći do vrtoglavice, otežanog disanja i anafilaktičkog šoka, posebno nakon kupanja u hladnoj vodi.

Lečenje i prevencija

Ne postoji univerzalni lek za alergiju na hladnoću, ali simptomi se mogu kontrolisati:

• Izbegavanje hladnoće – nošenje toplih rukavica, šalova i višeslojnih odevnih komada.
• Korišćenje antihistaminika – lekovi poput loratadina i cetirizina mogu smanjiti reakciju.
• Postepeno privikavanje na hladnoću – izlaganje niskim temperaturama u kontrolisanim uslovima može pomoći telu da se adaptira.
• Izbegavanje hladne vode – kupanje u toploj vodi i izbegavanje naglih temperaturnih promena.
• Konsultacija s lekarom – u težim slučajevima, lekar može preporučiti jače lekove, poput kortikosteroida.

Ako primetite ozbiljne reakcije, poput problema sa disanjem ili oticanja jezika i grla, odmah potražite hitnu medicinsku pomoć.

Alergija na hladnoću može biti neprijatna, ali uz odgovarajuće mere zaštite i pravilno lečenje, simptomi se mogu kontrolisati. Ako sumnjate da imate ovu vrstu alergije, najbolje je da se obratite lekaru kako biste pronašli odgovarajući tretman i sprečili potencijalno ozbiljne komplikacije.