Ljubimci u stanu? Mišljenja su podeljena. Ipak, iako postoje oni koji smatraju da je životinjama mesto u dvorištu i van kuće, danas je sve više onih koji otvaraju vrata svog doma svojim krznenim ili pernatim prijateljima. Zahvaljujući savremenoj nezi, ishrani i prilagođenim prostorima, život ljubimaca u stanu nikada nije bio udobniji.

Osim uobičajenih ljubimaca poput pasa, mačaka, papagaja, ribica, morskih prasića, hrčaka i činčila, sve češće srećemo i one egzotične i neobične — reptile, ježeve, minijaturne prasiće, patke, pa čak i kozice. Evo kako je sve počelo…

Životinje u službi čoveka

Prve domaće životinje pojavile su se pre više od 10.000 godina na Bliskom istoku, kada su ljudi počeli da pripitomljavaju vukove, pretke današnjih pasa. Ubrzo su sledile ovce, koze, svinje i goveda, koje su služile za ishranu i preživljavanje.
Sa prelaskom sa lovačkog na stalni način života, čovek je počeo da razvija dublji odnos prema životinjama — ne samo kroz njihovu upotrebu, već i kroz zajednički život.

Antika i srednji vek — moć i prestiž

U antičkoj Aleksandriji nastaju prvi vrtovi sa životinjama, preteče zooloških vrtova. Do srednjeg veka, menažerije postaju statusni simbol evropskih dvorova. Kraljevi, carevi i plemstvo čuvaju egzotične životinje — lavove, deve, majmune — kao dokaz moći i bogatstva. Najpoznatija među njima bila je kraljevska menažerija u londonskom Toweru, otvorena 1235. godine.

U 17. veku, za vreme Luja XIV, menažerije dostižu vrhunac. Versajski dvorac postaje dom egzotičnih životinja iz celog sveta, uređenih po baroknom modelu. Kasnije, Schönbrunn u Beču (1752) postaje prvi zoološki vrt otvoren za javnost — i danas važi za najstariji aktivni zoo vrt na svetu.

Prosvetiteljstvo i građansko društvo — rađa se „ljubav prema životinjama“

U 18. veku, sa pojavom prosvetiteljstva i građanskog sloja, menja se i pogled na životinje. Ljudi počinju da se pitaju da li životinje osećaju bol? Da li imaju prava? U tom periodu pas i mačka ulaze u dnevne sobe — ne više samo kao čuvari i hvatači miševa, već kao pravi članovi porodice.

U isto vreme, u Evropi se osnivaju prva društva za zaštitu životinja: 1828. počinje era zooloških vrtova u većim gradovima (London, Dablin, Pariz, Amsterdam…), u Austriji se osniva prvo društvo za zaštitu životinja, Velika Britanija donosi Cruelty to Animals Act — prvi zakon protiv okrutnosti prema životinjama.

19. vek — ljubimci postaju deo porodice

Viktorijanski period u Engleskoj doneo je pravi „pet boom“. Psi, mačke, kanarinci i hrčci postaju statusni simboli, ali i izvor utehe i emocija. Postoje čak i vodiči o bontonu za vlasnike ljubimaca — kada se sme dovesti pas u salon, kako da se ljubimac predstavi gostima i kako se ponaša u društvu.

U isto vreme, nauka napreduje — izdaju se enciklopedije o životinjama, poput čuvene „Brehms Tierleben“ (Život životinja) iz 1863. godine, koja je promenila način na koji ljudi posmatraju prirodu.

20. i 21. vek — prava, zakoni i empatija

U 20. veku, odnos prema životinjama dobija novu dimenziju — etičku i pravnu. Zakonodavstva širom sveta uvode zabrane okrutnih predstava i cirkusa, poput one u Masačusetsu, gde je zabranjeno korišćenje slonova, velikih mačaka, primata, žirafa i medveda u putujućim šou programima. Danas Evropska unija ima Konvenciju o zaštiti kućnih životinja, a mnoge zemlje uvele su mikročipovanje, zabranu prodaje nedozvoljenih rasa i propise o dobrobiti životinja. Sve veći broj organizacija promoviše usvajanje napuštenih ljubimaca i odgovorno vlasništvo.

Ljubimci današnjice — emocija, terapija i tehnologija

U savremenom svetu, ljubimci su više od prijatelja — oni su partneri u emocionalnom zdravlju. Istraživanja pokazuju da vlasnici pasa i mačaka imaju niži nivo stresa i usamljenosti, posebno stariji ljudi. Postoje i terapijski psi i mačke koji pomažu u lečenju trauma i anksioznosti.

Sa druge strane, tehnologija menja način brige: pametne ogrlice, GPS praćenje, aplikacije za veterinarski nadzor, pa čak i „pet influenseri“ na društvenim mrežama pokazuju koliko su životinje postale deo naše svakodnevice.

Od štale do dnevne sobe, put životinja do statusa punopravnih članova domaćinstva bio je dug i složen — isprepletan moći, naukom, empatijom i kulturom.
Danas, odnos prema životinjama odražava i stanje našeg društva: koliko smo svesni, saosećajni i odgovorni prema svemu što deli ovaj svet s nama.