Generativna veštačka inteligencija (AI) sada ima sposobnost da kreira slike, zvukove i video-snimke koji izgledaju potpuno stvarno – i često zavara čak i najiskusnije korisnike.
Od mačke koja peva u stilu Eminema do portreta čoveka koji jede na Mesecu, tehnologija može proizvesti fantastične kreacije. Međutim, ista ta oruđa mogu jednako lako stvoriti video-snimke koji na prvi pogled izgledaju apsolutno realno, poput onih sa zečevima koji skaču na trambolini, koji su uspeli da prevare milione korisnika na TikToku.
Širenje AI alata izazvalo je pometnju u brojnim profesijama. Ljudi iz marketinga, pisanja, umetnosti i dizajna isprobavaju kako mogu unaprediti svoju kreativnost putem tehnologije. U prodaji, nekretninama i korisničkoj službi, AI se testira kao alat za ubrzavanje procesa. Čak i u običnim kancelarijskim poslovima, koristi se za brzo sastavljanje mejlova ili unutrašnjih obaveštenja timova.
Međutim, što se više širi, to se više pojačava rasprava o etičkoj upotrebi i – pre svega – opasnosti od dezinformacija. Iako mnogi stručnjaci insistiraju da veštačka inteligencija još nije spremna da u potpunosti zameni čoveka, njene mogućnosti su već dovoljne da proizvode veoma uverljiv sadržaj. To stvara ozbiljne probleme s pouzdanošću, posebno kada su u pitanju video-snimci.
Upečatljiv primer je, kako je otkrio New York Post, test na ulicama Times Square-a, gde mnogi prolaznici nisu uspeli da razlikuju da li je influencer koga gledaju stvaran ili stvoren pomoću AI. Ova činjenica pokazuje da razlika između stvarnog i veštačkog postaje sve teža.
Kako možemo prepoznati da li je video koji gledamo stvaran?
Iako još ne postoji potpuno pouzdan način da sa sigurnošću razlikujemo lažne od pravih videa, postoje znaci i pokazatelji koji nam mogu pomoći da prepoznamo kada je sadržaj kreiran ili izmenjen veštačkom inteligencijom.
Jedan od najčešćih pokazatelja je nedostatak prirodnog kretanja. Mnogi videi generisani veštačkom inteligencijom imaju izuzetno glatke i veštačke pokrete, koji nemaju nepravilnu i spontanu dinamiku stvarnog života. Na primer, možete primetiti lice koje neprestano gleda u kameru bez skretanja pogleda, ili kožu i teksture koje izgledaju previše savršeno – gotovo plastično. U nekim slučajevima, pojavljuju se sitne zamućenosti oko kose, izobličenja na rukama ili neprirodno osvetljenje, posebno ako je video kratak ili površno napravljen.
Još jedan pokazatelj je nedostatak mikro-pokreta koji su tipični za stvarne ljude. Ljudsko lice trepće u redovnim intervalima, pravi grimase ili spontano reaguje na spoljašnje podsticaje. Ako lice u videu deluje „zamrznuto“ ili se pomera samo dok govori, velika je verovatnoća da je kreirano veštačkom inteligencijom. Istovremeno, obratite pažnju na zvuk. U videima generisanim veštačkom inteligencijom često postoje nepravilnosti ili čudni zvuci u glasu naratora, dok ako je glas ili zvuk savršeno idealan, to verovatno ukazuje na obradu.
Pazljivo posmatrajte slike. Uverite se da ono što vidite nema grešaka. Na primer, u videu sa zečevima na trambolini, u jednom trenutku jedan zec postaje dvostruk, a noge drugog nestaju.
Ako niste sigurni u sadržaj koji gledate, postoje i tehnološki alati za otkrivanje deepfake-a. Platforme poput DeMambe ili Vastav AI mogu analizirati video i otkriti vremenske i prostorne nedoslednosti – odnosno greške u toku i konstrukciji slike koje ukazuju na digitalnu obradu. Iako još nisu široko dostupne javnosti, mnoge kompanije i organizacije ih već koriste na profesionalnom nivou.
Međutim, važnije od alata je kritičko razmišljanje. Ne verujte odmah svemu što vidite – posebno ako vam deluje preterano impresivno, previše „savršeno“ ili neobično da bi bilo istinito.
Zapitajte se: Da li ono što vidim odgovara kontekstu? Postoje li reference iz pouzdanih izvora? Može li se pronaći originalni video?
Budućnost tehnologije obećava još realističnije produkcije – a s njima i veću potrebu za budnošću i oprezom. Dok ne postoji globalni regulatorni okvir za korišćenje veštačke inteligencije u medijima i na društvenim mrežama, odgovornost za pažnju pada na same korisnike.
