Koliko puta smo pomislili da je neki glumac „sigurno već dobio Oskara“, samo da bismo se iznenadili kada shvatimo da to nije slučaj? Akademija je kroz istoriju često znala da predvidi neke od najboljih muških uloga i time uspostavi neverovatne glumačke karijere. Postoje glumci koji su nam podarili nezaboravne likove i redefinisali filmsku umetnost, a ipak nikada nisu uspeli da kući odnesu poznatu zlatnu statuetu. Ovo je priča o njima: gromadama glumišta koje su, uprkos svemu, ostale bez priznanja koje mnogi smatraju vrhuncem karijere.
Rejf Fajns (1962-)
Da… i mi smo dugo mislili da Rejf ima bar jednog Oskara. Nekim čudom ga nema za maestralno odglumljeno odvratno čudovište u Spilbergovom klasiku, „Schindler’s List“. Od jezivog Amona Goeta do upečatljivog Gustava u „The Grand Budapest Hotel“, Fajns uvek unese posebnu, gotovo magnetnu energiju u lik: čak i kao zloćudni Voldemort je uspeo da iznenadi i ubedi svetsku publiku da stvarno nema nos. Za sad je nominovan za tri Oskara: za prethodno pomenutu ulogu u „Schindler’s List“, romantičnoj drami „The English Patient“ i onda tek skoro tri decenije kasnije, za film „Conclave“…
Edvard Norton (1969-)
Norton je svetskoj publici prvi put pokazao glumačke zube u filmu „Primal Fear“, ulogom koja ga je lansirala i odmah pokazala raspon koji poseduje. Tokom devedesetih je dominirao u projektima koji su ostavili dubok trag u pop-kulturi: „Fight Club“, „American History X“ i drugi naslovi u kojima se potpuno predao zahtevnim ulogama. Iako ponekad i naporan za saradnju, njegovo zalaganje se vidi u svakoj sceni; njegovi likovi sa sobom nose intenzitet i potpunu posvećenost. Norton je nominovan za 4 Oskara: za odličan „Primal Fear“, „American History X“, pa onda tek 16 godina kasnije za izvođenje u „Birdman“, gde je sigurno zaslužio nagradu i onda prošle godine za Bob Dilan biopik „A Complete Unknown“.
Vilem Dafo (1955-)
Jedan od najaktivnijih i najprepoznatljivijih glumaca današnjice. Sa stotinama uloga, Dafo je prisutan kod najznačajnijih autora i u najrazličitijim projektima: od art-filma do blokbastera. Njegova sposobnost da čak i u maloj ulozi ostane zapamćen čini ga jedinstvenim fenomenom. Ova glumčina je nominovana za samo četiri Oskara: igrajući narednika Elajasa u Stounovom ratnom klasiku „Platoon“, onda dvanaest godina kasnije za iskreno potcenjen film o filmu, „Shadow of the Vampire“, gde igra Maksa Šreka, samo kad bi bio pravi vampir, onda za sporednu ulogu u filmu „The Florida Project“ u kojem je jednostavno izdominirao i onda igrajući nikog drugog nego Van Goga u jednom od najviše potcenjenih filmova ovog veka, „Eternity’s Gate“!
Džim Keri (1962-)
Poznat pre svega kao komičar, ali Keri je pokazao i ozbiljan dramski opseg u ulogama koje su dirnule publiku: „The Truman Show“, „Man on the Moon“, „Eternal Sunshine…“. Njegova energija i sposobnost transformacije ga čine jedinstvenim: iako ga Akademija nije nagradila, ostavio je neizbrisiv trag u najrazličitijim žanrovima: od komedije, preko drame, do dečjih avantura… Nego, nekim čudnim čudom nije čak ni jednom nominovan za Oskara… Da… Poklonio nam je mnogo fantastičnih uloga, ali avaj!
Džoni Dep (1963-)
Dep je veteran koji je ostavio trag u mnogo žanrova: od kultnih ranih uloga do ekscentričnih saradnji sa Timom Burtonom. Njegovi likovi često postaju ikone pop-kulture: Džek Sperou jeste primer kako jedna izvedba može da promeni percepciju mejnstrim likova. Iako je karijera imala turbulencija, njegova sposobnost transformacije ostaje impresivna i vredna apsolutno svakog pomena. Dep je nominovan za tri Oskara za glavnu ulogu: za fantastičnog Džeka Speroa u začetku serijala „Pirates of the Caribbean: The Curse of the Black Pearl“, dramici „Finding Neverland“ i igrajući još jednog eksecntričnog Burtonovog lika u filmu „Sweeney Todd: The Demon Barber of Fleet Street“.
Oskar možda jeste najprestižnija filmska nagrada, ali nikako nije konačna mera vrednosti jednog glumca. Ovi umetnici su već ostavili neizbrisiv trag na kinematografiji i dokazali da je njihovo delo veće od bilo koje statue. Možda će jednog dana i dobiti priznanje od Akademije, ali čak i da se to nikada ne desi: njihova veličina je odavno potvrđena u očima publike.
