Svima nama, pa čak i onima koji proučavaju mozak, dogodi se da zaboravimo kišobran u restoranu ili gde smo ostavili ključeve. Mark Mekdanijel , koji proučava ljudsko pamćenje i učenje već skoro 50 godina, nedavno je ostavio šešir ispod stolice u jednom restoranu. Obično ne nosi šešire, pa ga je zaboravio.
„Trebalo bi da znam kako da zapamtim… da se setim, ali u tom trenutku ne verujete da ćete zaboraviti”, rekao je Mekdanijel, profesor emeritus psiholoških i nauka o mozgu na Univerzitetu Vašington.
Šta se zapravo dešava u mozgu
Danijel L. Šakter, profesor psihologije na Univerzitetu Harvard i autor knjige „Sedam grehova pamćenja”, kaže da je gubljenje stvari nešto čemu smo svi skloni, ali u različitoj meri: Sve zavisi od životnih okolnosti koje nam odvraćaju misli od sadašnjeg trenutka.
Umesto da krivimo svoje navodno loše pamćenje, krivca treba tražiti u „kvaru na spoju između pamćenja i pažnje”, prema rečima dr Šaktera. „To je ono što je, na osnovu istraživanja, ali i ličnog iskustva, odgovorno za mnoge propuste u pamćenju koji dovode do gubljenja stvari”, dodaje on.
Pamćenje u mozgu funkcioniše u tri faze: kodiranje, skladištenje i prisećanje. Dr Šakter je uporedio gubljenje ključeva sa vozačima koji bezbedno stignu na svoje odredište, a da se ne sećaju kako su tamo dospeli.
U oba slučaja, sećanje na radnju nije kodirano jer je osoba razmišljala o nečem drugom, što otežava naknadno prisećanje. „Potrebno je malo više kognitivnog napora”, rekao je Šakter. „U trenutku kodiranja moramo usmeriti svoju pažnju.”
Kako da zapamtimo gde smo stavili predmete koje svakodnevno koristimo?
Za stvari poput mobilnog telefona, novčanika ili ključeva, stručnjaci predlažu stvaranje stalnih navika.
Dr Šakter savetuje da identifikujemo predmete koje najčešće gubimo i odredimo im konkretno mesto gde ćemo ih držati. On, na primer, uvek ostavlja svoje naočare za čitanje na istom mestu u kuhinji, dok kada ide na golf, mobilni telefon uvek stavlja u isti džep svoje torbe. „Možda ne uvek, ali u veoma velikom procentu slučajeva”, ističe on.
Međutim, ako se gubljenje predmeta osetno poveća u odnosu na prošlost i bude praćeno drugim problemima sa pamćenjem koji utiču na svakodnevno funkcionisanje, tada je, kako upozorava, dobro potražiti lekarski savet.
Šta se dešava sa predmetima koje ređe koristimo?
Za stvari koje ne koristimo svakodnevno, ali smo skloni da ih gubimo, poput šešira, dr Mark Mekdanijel objašnjava da mozak bolje pamti kada stvara više veza. U naučnoj zajednici se to naziva „elaboracija” (razrada).
Jednostavan, ali efikasan trik je da naglas kažemo gde ostavljamo predmet u trenutku kada ga spuštamo. „Izgovaranje naglas stvara bolje kodiranje jer nas primorava da obratimo pažnju, dok istovremeno stvara bogatije sećanje”, kaže dr Mekdanijel. Što više detalja dodamo, stvara se više neuronskih veza koje nam pomažu da se setimo.
Može pomoći i „palata pamćenja”
Ekstremni oblik elaboracije je takozvana „palata pamćenja”, koju koriste učesnici na takmičenjima u pamćenju. Tamo se informacije mentalno smeštaju u poznata i strukturirana okruženja, poput kuće ili neke rute.
U svakodnevnom životu, ova tehnika se može pojednostaviti: Zamislite predmet na mestu gde ste ga ostavili i povežite ga sa razlogom i posledicom. Na primer: „Stavio sam šešir ispod stolice da se ne bi isprljao na stolu, ali sam ga prošli put tamo zaboravio”. Možda se nećete uvek setiti da ga uzmete kada polazite, ali je mnogo verovatnije da ćete se setiti gde ste ga ostavili.
